Kako položiti stručni ispit za BZR: Kompletan vodič i iskustva kandidata

Polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblasti. Iako se ispit čini obimnim i zahtevnim, pravilnom pripremom i razumevanjem strukture, moguće ga je uspešno savladati. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u proces polaganja, zasnovan na iskustvima brojnih kandidata, sa konkretnim savetima i smernicama.

Struktura ispita i organizacija polaganja

Stručni ispit se tradicionalno deli na pet segmentata koji se polažu u jednom danu. Celokupni proces traje nekoliko sati, a najviše vremena se potroši na čekanje poziva u pojedine kancelarije. Ispit se polaže u prostorijama Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Iskusni kandidati ističu da su ispitivači uglavnom korektni, spremni da pomognu i usmere kandidata ako dode do zastoja, ali je neophodno pokazati znanje.

Prva dva dela ispita smatraju se opštim delom i za njih se generalno ne zahteva preterano detaljno učenje. U prvom delu ispituju se poznavanja iz oblasti radnog prava, zdravstvenog i penzijskog osiguranja. U drugom delu fokus je na međunarodnim aktima i Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Tipična pitanja obuhvataju konvencije Međunarodne organizacije rada (MOL), direktive EU, obaveze poslodavca i zaposlenih prema zakonu.

Treći deo: Pismena procena rizika - Praktični zadatak

Ovaj deo predstavlja srž ispita i za mnoge kandidate najveći izazov. Nakon što polože prva dva usmena dela, kandidati se upućuju u učionicu gde dobijaju zadatak za pismenu procenu rizika. Dobijate određeno radno mesto (npr. strugar, monter skela, električar, vozač, frizer, medicinska sestra) i imate dva sata da napišete procenu.

Uz prazne papire, dobijate i listu opasnosti i štetnosti kao podsertnik, kao i tabelu za Kinney metodu procene rizika, ako je odaberete. Važno je napisati opis tehnološkog i radnog procesa, identifikovati opasnosti i štetnosti, izvršiti procenu rizika odabranom metodom i na kraju dati jasan zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne. U zaključku se navode i preporučene mere (npr. obaveza periodičnih lekarskih pregleda, obuke, nošenja zaštitne opreme).

Kandidati ističu da je tokom ovog dela nadzor minimalan, ali je formalno zabranjeno korišćenje lične literature ili telefona. Nakon završetka, rad se pregleda i ako je zadovoljavajući, kandidat nastavlja na usmenu odbranu.

Četvrti i peti deo: Usmena odbrana procene rizika i pravilnici

Ako ste uspešno uradili pismeni deo, sledi usmena odbrana kod ispitivača (često je to predsednik komisije). Ovdje se ne ispituje specifično vaš rad, već se izvlače pitanja vezana za sam postupak procene rizika. Tipična pitanja su: "Na čemu se zasniva procena rizika?", "Šta sadrži akt o proceni rizika?", "U kojim slučajevima se vrše potpune, a u kojim delimične izmene akta?", "Koja lica vrše procenu rizika?".

Poslednji, i po mišljenju mnogih, najzahtevniji deo ispita jeste polaganje pravilnika. Ispitivač postavlja pitanja iz brojnih pravilnika koji regulišu posebne mere bezbednosti. Ne očekuje se da znate sve napamet, ali je neophodno razumeti suštinu svakog pravilnika i moći da iznesete ključne odredbe. Najčešće oblasti koje se pitaju su:

• Rad na visini (skele i lestve)
• Bezbednost mašina (opšti zahtevi, znak usaglašenosti)
• Zaštita od buke i vibracija (granične i akcione vrednosti)
• Rad u elektroenergetskim postrojenjima (dokumentacija, mere zaštite)
• Bezbednost na gradilištu (elaborat o uređenju gradilišta)
• Rukovanje hemijskim materijama i eksplozivnim atmosferama
• Zaštita pri ručnom nošenju tereta (kumulativna masa)

Posebnu pažnju treba posvetiti graničnim vrednostima, definicijama i osnovnim merama prevencije.

Ključni saveti za pripremu i polaganje

Na osnovu iskustava kandidata, evo nekoliko krucijalnih saveta za uspešno polaganje:

1. Ne zanemarite opšti deo, ali nemojte se detailjno cepidlačiti. Fokusirajte se na suštinu: osnovna prava i obaveze iz Zakona o radu i Zakona o BZR, nazive i teme ključnih konvencija MOL-a (155, 161, 187) i direktiva EU (89/391).
2. Vežbajte pisanje procene rizika. Pronađite na internetu primere za različita radna mesta. Vežbajte da napišete koncizan opis posla, identifikujete 10-15 relevantnih opasnosti i upotrebite Kinney metodu (ili drugu) da procenite rizik. Ne zaboravite na zaključak!
3. Pravilnike učite konceptualno. Umesto da pamtite ceo pravilnik, pokušajte da shvatite šta je njegova svrha, kome se odnosi i koje su tri do pet najvažnijih mera ili zahteva koje propisuje. Posebno naučite brojčane vrednosti (npr. dozvoljene nivoe buke, mase tereta).
4. Budite opušteni i pričajte. Ispitivači ne traže da recitujete propise. Važno je pokazati da razumete temu. Ako zapnete, ispitivač će vam verovatno postaviti pomoćno pitanje. Nikada ne ostavljajte potpuno prazan odgovor.
5. Pratite aktuelne promene. Proverite da li su neki pravilnici izbačeni iz programa (npr. sumarstvo je izbačeno). Uvek proverite najnoviju dokumentaciju na sajtu Ministarstva za rad.

Najčešća pitanja i nedoumice kandidata

Da li se može koristiti literatura tokom pismenog dela? Zvanično je dozvoljeno koristiti samo listu opasnosti i štetnosti i metodologiju procene (tabelu) koju dobijete. Korišćenje ličnih beleški, telefona ili primera procena nije dozvoljeno i može dovesti do diskvalifikacije, iako je nadzor u toku pisanja varirao.

Šta ako padnem samo jedan deo? Ako položite opšti deo i pismenu procenu, a padnete pravilnike, sledeći put polažete samo pravilnike i usmenu odbranu procene. Ako padnete pismenu procenu, sledeći put morate ponovo da polažete ceo drugi deo (i pismenu procenu i pravilnike).

Šta je sa ciljanim lekarskim pregledom? Ovo pitanje se često javlja u kontekstu procene rizika. Ciljani lekarski pregled se sprovodi kada postoji sumnja da je zdravlje zaposlenog narušeno uslovima rada, odnosno usmeren je na tu specifičnu štetnost. Za razliku od redovnih periodičnih pregleda, on se ne obavlja po unapred određenom rasporedu, već po potrebi.

Koji su uslovi za prijavu ispita? Trenutno važeći zakon dozvoljava da ispit polaže lice sa završenim visokim obrazovanjem (najmanje 240 ESPB bodova) iz tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih ili medicinskih nauka. Prijava se podnosi poštom Upravi za BZR, uz dokaz o uplati administrativne takse i troškova polaganja.

Zaključak

Polaganje stručnog ispita za BZR zahteva ozbiljnu pripremu, organizaciju i razumevanje širokog spektra propisa. Iako se čini opasno, iskustva pokazuju da je pristup ispitivača fer i da su spremni da vrate onima koji su se dobro pripremili i pokazuju razumevanje materije. Ključ uspeha leži u uravnoteženom pristupu: ne ulazite u previše detalja u opštem delu, vežbajte praktični deo sa procenom rizika, a za pravilnike usvojite konceptualno učenje. Srećno na polaganju!